Po prašini i Kutini, skitam se ...

Dugo je trajalo dogovaranje za odlazak u Kutinu kod Milana na jedno kraće bicikliranje. Prva ideja je bilo Mramor brdo gdje postoji vrlo zgodna staza. Par filmova na yubitu je davalo naznake da bi i mi mogli proći stazu ali nismo bili sigurni sa koliko promila u krvi!?
I tako jednog dana, točnije u četvrtak 26.08. Jura i ja se dogovorili da idemo pa šta bilo. Milan je bio sretan što nas vidi (ili je dobro glumio?).
Do Mramor brda smo imali cca. 20 min. lagane vožnjice a skoro toliko smo potrošili dok smo pronašli gdje se ulazi u šumu na start staze. Vidjelo se da tamo nije bilo nikoga barem 5 - 6 mjeseci i sve je polako počelo zarastati u grmlje. Šuma se vraćala na dijelove koje je u jednom trenutku izgubila od biciklista. Prvi lagani spust u punoj ratnoj spremi bio je više izviđačke naravi nego biciklizam. Nekoliko zgodnih skokova i bentića izaivali su nas da se spustimo. Tako i bi. Prvi se pokazao domaćin Milan i na prvom skoku produži ravno na njega a nas dvojica, ko i mali Mujo, kud svi tu i on ... skok za skokom - usješno!!!
Eeeee, sada smo se već i ohrabrili pa krenuli dalje nizati jedan za drugim skokom sve do drugoga!? Razbi se Jura! Dignuo je takvu prašinu dok je klizio po prašini da su u Kutini odgovarali dimnim signalima. Na svu sreću ništa nije stradalo osim par lakših ogrebotina po licu od granja. Nastavak spusta je išao u redu, još par skokova i evo nas na jednom ravnijem ali brzom dijelu koji vijuga između drveća. Par hupsera samo je ubrzalo moje vijuganje i dovelo me do jednog čudnog skoka koji je sigurno napravila priroda u suradnji sa traktorom sa ciljem lansiranja biciklista koji se ovdje vozikaju. Moje lansiranje i nije baš dobro prošlo ... rampa za sletanje je bila mlada bukva koja se nije htjela malo pomaknuti. Savijeni Domain nije dozvoljavao daljnju vožnju pa smo nastavak morali odgoditi za drugi puta.

A dan tek počeo ... Milanu padaju svakakve ideje na pamet a jedna od njih je bila da odemo na Moslavačku goru. Tako smo se lijepo spustili sa Mramor brda i preko Mikleuške otišli do Garić grada. U Mikleušu smo se malo okrijepili sokom od hmelja (u narodu poznato kao PIVO) sa lokalnom gospodom koji su nam demonstrirali svoju sposobnost navigacije po šumi i snalaženje u prostoru. Dolaskom na Garić grad bili smo već lagano iscrpljeni. Spust nazad i povratak u Kutinu. Pošto smo se Jura i ja razbili, Milan nije mogao proći "nekažnjen" ... na spustu po makadamu jedan kamen je odlučio stati mu na kraj sa jurnjavom ... probušena guma.

Prekrasan kraj Moslavačke gore i šire okolice sigurno će nas vidjeti još koji puta, ali naravno, prvo na Mramor brdo da poravnam vilicu.

U nastavku je nekoliko fotografija i filmić koji ne pokazuje baš stvarno stanje, ali ... možda i bolje?!

http://www.vimeo.com/14635099  -  VIDEO